Budući da postoji ogroman broj hemijskih spojeva, razumljivo je da se oni dijele na neke podgrupe koje nam pomažu da ih lakše izučavamo.
Prvenstveno, spojeve dijelimo na organske i anorganske.
Organske spojeve ćemo izučavati u slijedećem poglavlju, a sad ćemo se bazirati na anorganske.
Anorganske spojeve izučavamo u nekoliko grupacija, a 4 velike grupe kojima ćemo se baviti su:
1. KISELINE
2. BAZE
3. SOLI
4. OKSIDI
Budući da su kiseline, baze i soli usko povezane, prvo ćemo reći nešto o oksidima.
OKSIDI su jedinjenja kisika sa nekim drugim elementom. U oksidima kisik je uvijek dvovalentan sa oksidacionim brojem -2, osim u fluor oksidu (OF2). Jedinjenja kisika u kojima on ima oksidacioni broj -1, nazivaju se peroksidi.
Prema broju kisikovih atoma, razlikujemo monokside, diokside, triokside...
Dijelimo ih prema reakciji s vodom na:
a) Kisele (grade kiseline)
b) Bazne (grade baze)
c) Neutralne (ne reaguju s vodom)
d) Amfoterne (grade i kiseline i baze)
Prema sastavu razlikujemo okside metala i okside nemetala.
Oksidi metala su jonski spojevi, uglavnom baznični i amfoterni.
Npr: MgO, ZnO, Al2O3, K2O...
Oksidi nemetala su kovelantni spojevi, mogu biti i kiseli i bazni.
Npr: CO, CO2, NO, SO2...
DOBIJANJE OKSIDA:
Dobijaju se direktnom reakcijom elementa sa kisikom, tj.gorenjem elementa u struji kisika, ili izgaranjem nekih manje stabilnih spojeva sa kisikom.
Primjeri:
2Mg + O2 ──› 2MgO
2Ca + O2 ──› 2 CaO
Nazive oksida pišemo tako što uz ime metala dodamo monoksid, dioksid... u zavisnosti od broja kisikovih atoma.
MgO magnezij-oksid
NO azot-monoksid
CO2 ugljik-dioksid
VJEŽBAMO: Pokušaj sam!
Prikaži jednačinom reakciju izgaranja fosfora i imenuj nastali spoj.
Pojam izgaranje odnosi se na reakciju s kisikom, pa će biti
4P + 5O2 ─› 2P2O5 nastali spoj je fosfor-pentoksid.
